~Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji.~

Izmedju mene i tebe tako je malo prostora. U taj procep stao bi tek treptaj svetlosti. U njega se smestila nasa čeznja, u njega se smestila naša ljubav. Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko. Deli nas tek delić najmanjeg dela. A ipak, koliko god se trudio, koliko god težio i hteo, nikada me nećes dosegnuti. Izmedju mene i tebe tako je malo vremena. U taj procep stao bi tek treptaj oka. U njega se smestio naš život, u njega se smestila naša sudbina. Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji. Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih razdaljina, prostranstvo koje nije potrebno preci. Ne naprezi se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke ne bi li me zagrlio.

Izmedju nas je more beskraja – ne veće, ne dublje od njenog dodira. Ali zar ne znaš? To je more ljubavi i ono će nas zauvek spajati.


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

%d bloggers like this: