Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala – P. Koeljo

Ljubav je uvek nova.

Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu –

uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo.

Ljubav ne može odvesti u pakao ili raj,

ali nas uvek nekuda odvede.

Treba je prihvatiti,

jer ona je hrana našeg postojanja.

Ako je odbacimo, umrećemo od gladi,

gledajući bremenite grane na stablu života,

bez hrabrosti da ispružimo ruku i uberemo plodove.

Treba ići za ljubavlju ma gde ona bila,

čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočarenja i tuge.

Jer u času kad krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.

I spasi nas.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Categories

%d bloggers like this: