Đorđe Balašević – D-MOLL

Odlutaš ponekad i sanjam sam.
Priznajem, ne ide, ali pokušavam.
I uvek dođe d-moll.

Spusti se k’o lopov po žicama,
ruke mi napuni tvojim sitnicama
i teško prođe sve to.

Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je.
Glupi d-moll uvek sazna kad je to.

Uhvati me čvrsto i ne popušta.
Lud je za tišinom, to ne propušta.
Vodi me u svoj plavičasti dom.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
izmišljam način da malo smuvam dan,
ali je lukav d-moll.

Pusti da se svetla svud priguše,
sačeka poslednje zvezde namiguše
– vuče mi rukav: “Idemo!”

Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti…
Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć.

Uzme me u svoju tamnu kočiju.
Nebo primi boju tvojih očiju.
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan d-moll me razvali,
neki bi to prosto tugom nazvali.
Nije to, šta je tuga za d-moll?

Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana
i neke stvarčice od herendi porcelana.
I jedan pulover u kom si bila…

I ostala je ploča “Best of Ru Cooder”
i fina mala plava kutijica za puder
i ja sam te ostao željan,
dok me bude
moja mila…

Djordje Balasević – Prva ljubav

Tad jos nisam nista znao
i jos nisam verovao
da na svetu tuge ima.
Jedino mi vazno bilo
da postanem levo krilo
il’ centarfor skolskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oci bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu masnicu od svile.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Kad je proslo djacko vreme,
padezi i teoreme
i stripovi ispod klupe
nije vise bila klinka,
pocela je da se sminka
i da zeli stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve vise strana,
slutio sam sta nas ceka.
Tad sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem.
Postala mi je daleka.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu.
Kazu mi da ceka bebu.
Nasla je sigurnu srecu, dom.
Ima muza inzinjera
pred kojim je karijera
i mesto u drustvu visokom.

Ja jos kradem dane Bogu.
Ja jos umem, ja jos mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Jos sam sretan sto postojim.
Pisem pesme, zvezde brojim.
Jos sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav dosla tiho,
nezvana, sama.
Za sva vremena skrila se
tu negde u nama.

Categories

%d bloggers like this: