Druga bezimena – R. Tagore

Nikada ne kažeš rec koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio, izmiceš mi na hiljadu strana.

Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veci je od prohteva drugih, zato cutiš.

Pritvornom ravnodušnošcu ne haješ za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Prva bezimena – R. Tagore

Gazeci travu na stazi zacuh”:Poznaješ li me? ”

Osvrnuh se, pogledah i rekoh:” Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice.”

Ona odgovori: ” Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti.”

Njene oci su blistale kao rosno jutro.

Za-utah trenutak, a zatim zapitah: ” jesi li iscrpla sav teret suza?”

Osmjehnu se i ne odgovori.

Razumjeh da je njen plac imao vremena

da nauci govor osmjeha.

Nekada prošapta ona: “Govorio si da ceš uvijek voljeti svoju tugu.”

Zbunjen rekoh:” Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav.”

Uzimajuci njenu ruku u svoju, dodadoh:”I ti si se promijenila, nekadašnji bol postao je vedrina.”

To je samo dijete gospodaru.

Ono trci oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igracku.

Ne pazi na neureðenu kosu ni na nemarnu odjecu koju vuce po prašini.

Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš –

cvijet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu.

Kad se podigne oluja i kad se nebo smraci,

ona više ne spava, ostavljajuci lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje

tebi, iz straha.

Boji se da ti dobro ne služi.

Ali ti posmatraš njenu igru smiješeci se.

Ti je poznaješ.

Dijete koje sjedi u prašini tvoja je žena;

njene igre ce se smiriti,

postace ozbiljnije,

pretvorice se u ljubav…

Čeznem da ti kažem – R. Tagore

Čeznem da ti kazem najdublje reči koje ti imam reći,

ali se ne usudjujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.

Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kazem najvernije reči koje ti imam reći;

ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim.

Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči sto imam za te;

ali se ne usudjujem strahujući da mi se neće vratiti istom merom.

Zato ti dajem ruzna imena i hvalim se svojom surovosću.

Zadajem ti bol, bojeći se da nećes nikada saznati sta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe;

ali se ne usudjujem jer bi mi inače srce iskočilo na usta.

Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.

Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek,

ali se ne usudjujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.

Zato ponosito dizem glavu i dolazim veseo u tvoje drustvo.

Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svez.

Categories

%d bloggers like this: