Miroslav Mika Antić – Kada mi nedostaješ

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega…

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostaješ…

alone-girl-landscape-nature-photography-favim-com-42505

Advertisements

Pesme Tuge – Angel Kalinovik

Dvorac

Visoka stabla šuma sibirskih,
Ne uspeše da sakriju njegove najviše kule
I tek ko bi gledao sa planina dalekih,
Shvatio bi postojanje palate usnule,
Podignute zadnjom, velikom carskom željom
Tek oštro oko uz blagodat slučajnosti
Videlo bi okrugli, bledocrveni krov
Koji iznad ogromne šumske nepreglednosti
Odaje prisustvo gospodsko i šalje zov
Radoznalcu koji ne mari za oprez
Ali ipak, hajde, budimo iskreni
To jeste otkriće zanimljivo
Ali da istraži taj predeo skriveni
Zaista bi se retko ko usudio
Jer od njega te dele i prostor i strah

To je dalek put, kroz šume sibirske
Uz svetlosti malo, a mnogo nepoznatog
I za to treba mnogo hrabrosti istinske
Neizva|ene iz tu|eg, vec iz srca sopstvenog
Ta hrabrost bice ti jedini pratilac

Kad jednom taj put dugi bude pređen
Nakon dana i dana hoda kroz mrak
Zar|ali grb, divan, visoko postavljen
Na ogradi bez kraja… biće ti znak
Da si došao napokon do carskih vrtova

Kroz sijenku odškrinutih vratnica
Udi uz drhtavu škripu, polako
U prostrane vrtove, bez cveća i ptica
Pokrivene lišćem suvim i ti lako…
…možeš da korake učiniš mekim,
Baš kako strah nalaže

Ali već sada tebi je jasno da to nije mesto duhova
Kroz maglu vidiš oronulu lepotu
Prednje fasade, kipova i stubova
Koji i sada zazivaju divljenje

Tuga

Moja si verna pratilja,
čime da te nagradim
za sve ove godine vernosti

Bol

Nimalo te ne volim
Svakog gosta za tri dana dosta,
a ti si već predugo kod mene

Strah

Što te duže znam
Sve te se manje bojim
A znam te već jako dugo

Ljubav

Opisana u Bolu, Tugi i Strahu

Život

Život mi proždire mladost
A već se sprema da otegne
dane moje starosti
Nemam pravo da mrzim ikoga
Ali sudbina zato predmet je
Mog straha, očaja i mržnje

Vi koji mislite da čovjek
je hrabri kovač svoje sreće
očigledno još život niste okusili
sve je to laž, samo utjeha
Ne čekajte nakovanj i čekić
Već molite Boga da sve ovo što prije prođe

Pitanje

Ima li smisla čekati san
kada znaš da ti neće doći
može li iko usporiti vrijeme,
kada zna da će brzo proći
ima li smisla gajiti nade
kad nezahvalnost im dobro znaš
i pjevati sreći balade
kad do tebe joj nije stalo
I da li je smisao laž
što obavija sjene života
odsjaj zlatnog omota
sopstvenog očaja zabluda
I ima li smisao smisla?
I da li bi opasno bilo
bez utjeha životnih živjeti
što kriju životno sivilo
Prezrenih ljepota na hiljade
ti ludi svijete nudiš
ali sve su tamo zablude
jer upravo ti sudiš
ko na njih ima pravo
a za većinu ljudi one
ostaju samo san.
Ima li smisao smisla?

 

life-lessons-too-late

Aleksandra Kovač – Da te volim

Ti si moja ljubavna pesma
moja prva misao
kad me jutro probudi
ti si potreba i smisao

Ti si tim za koji oduvek
iz sve snage navijam
mnoge žene lude za tobom
a ti meni pripadaš

Da te volim, malo je reći
ti si moj par pod zvezdama
i ja ništa ne bih znala o sreći
da te još nisam pronašla

Da te volim, malo je reći
ti si moj par pod zvezdama
i ja ništa ne bih znala o sreći
da te još, da te još nisam pronašla

Ti si moja životna ljubav
neko ko me zagreva
kad je hladno i svuda je tama
ti si svetlost jedina

I mada znam da ponekad sumnjaš
iz nekih starih razloga
ti si poslednji na ovom svetu
koga bih ikad izdala…♥♥♥

Potrebno mi je – Desanka Maksimović

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala – P. Koeljo

Ljubav je uvek nova.

Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu –

uvek smo pred situacijom koju ne poznajemo.

Ljubav ne može odvesti u pakao ili raj,

ali nas uvek nekuda odvede.

Treba je prihvatiti,

jer ona je hrana našeg postojanja.

Ako je odbacimo, umrećemo od gladi,

gledajući bremenite grane na stablu života,

bez hrabrosti da ispružimo ruku i uberemo plodove.

Treba ići za ljubavlju ma gde ona bila,

čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočarenja i tuge.

Jer u času kad krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.

I spasi nas.

Druga bezimena – R. Tagore

Nikada ne kažeš rec koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio, izmiceš mi na hiljadu strana.

Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veci je od prohteva drugih, zato cutiš.

Pritvornom ravnodušnošcu ne haješ za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…

nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Prva bezimena – R. Tagore

Gazeci travu na stazi zacuh”:Poznaješ li me? ”

Osvrnuh se, pogledah i rekoh:” Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice.”

Ona odgovori: ” Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti.”

Njene oci su blistale kao rosno jutro.

Za-utah trenutak, a zatim zapitah: ” jesi li iscrpla sav teret suza?”

Osmjehnu se i ne odgovori.

Razumjeh da je njen plac imao vremena

da nauci govor osmjeha.

Nekada prošapta ona: “Govorio si da ceš uvijek voljeti svoju tugu.”

Zbunjen rekoh:” Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav.”

Uzimajuci njenu ruku u svoju, dodadoh:”I ti si se promijenila, nekadašnji bol postao je vedrina.”

To je samo dijete gospodaru.

Ono trci oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igracku.

Ne pazi na neureðenu kosu ni na nemarnu odjecu koju vuce po prašini.

Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš –

cvijet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu.

Kad se podigne oluja i kad se nebo smraci,

ona više ne spava, ostavljajuci lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje

tebi, iz straha.

Boji se da ti dobro ne služi.

Ali ti posmatraš njenu igru smiješeci se.

Ti je poznaješ.

Dijete koje sjedi u prašini tvoja je žena;

njene igre ce se smiriti,

postace ozbiljnije,

pretvorice se u ljubav…

~ Izreke i citati o ljubavi ~

Ljubav nikad ništa ne zahteva, već samo daje. Ljubav samo pati, nikada se ne kaje i nikada se ne sveti. (Mahatma Ghandi)

Samo veliki ljudi mogu uistinu voleti. (Leonardo da Vinci)

Muškarci žele biti prva ljubav jedne žene. Žene su pametnije: one žele biti posljednji roman jednog muškarca. (P. Buck)

Čovek kome se niko ne sviđa mnogo je nesretniji od onoga koji se nikome ne sviđa. (Mirabo)

Čudna stvar: prvi znak istinske ljubavi u mladića je stidljivost, au devojke  smelost. (Igo)

Jako voleti mogu samo oni koji znaju i jako mrziti. (Cesarec)

Kad bi mogao učiniti da me se ljudi boje, radije bih učinio da me vole. (Nobel)

Kad čovek zna zašto voli, onda ne voli. (Jesenski)

Kad jednoj ljubavi dođe kraj, slabići kukaju, energični smesta pronađu novu ljubav, a pametni su je već odavno imali u rezervi. (Wilde)

Kad ljubav hoće govoriti, razum cuti. (Spinoza)

Kad neko nema ono što voli, onda mora da voli ono što ima. (Zola)

Kad siromaštvo uđe kroz vrata, ljubav izađe kroz prozor. (Narodna poslovica)

Svi mi iskorištavamo jedni druge i to nazivamo ljubavlju. Nemogućnost da se međusobno iskorištavamo nazivamo – mržnjom. (Williams)

Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. (Byron)

U ljubavi se često sumnja u ono u što se najviše veruje. U svakoj drugoj strasti čovek ne sumnja više u ono što je jednom dokazano. (Stendhal)

U ljubavi su privlačni samo počeci. Zašto se onda čudimo ljudima koji nalaze zadovoljstvo da češće počinju iznova? (Duncan)

Želio bih da sam knjiga koju najviše voliš iu krevetu čitaš i koja kad zaspiš ostane na tvojim grudima … (Černov)

Zašto bi čovek morao voleti retko da bi mnogo voleo? (Kami)

Ljubav iz sujete, ona ljubav, kad ogromna većina ljudi, naročito u Francuskoj, želi i ima ženu po modi, kao što se želi i ima lijep konj, kao stvar potrebna luksuzu mladog čoveka. (Stendhal)

Ljubav je besmrtno i beskonačno žarište u nama, koje ništa ne može ograničiti i ništa ugasiti. (Igo)

Liubav je jedina strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost. (Balzak)

Ljubav je jedina strast koja ne trpi prošlost, ni budućnost. (Balzak)

Ljubav je kao groznica: rađa se i nestaje a da čovekova volja pri tome nema nikakvog udela. (Stendhal)

Ljubav je kao zarazna bolest: što je se čovek više boji, to joj je više izložen. (Dekobra)

Ljubav je kao zauške, što ih kasnije dobiješ, to je opasnije. (Wales)

Ljubav je najplemenitija slabost uma. (Dryden)

Ljubav je odgovor, međutim, dok čekate odgovor, seks može vam predložiti još mnoga zanimljiva pitanja. (Woody Allen)

Ljubav je kao plamen koji ubrzo ugasne kad se prestane povećavati. (Boccaccio)

Budi ljubavi dostojan ako želiš da budeš voljen. (Johann Wolfgang Von Goethe)

Kad pripadam tebi, tad konačno potpuno pripadam i samome sebi. (Michelangelo Buonarotti)

Ljubav je uvek otvorenih ruku. Otvorenih ruku dopuštate ljubavi da dolazi i odlazi kako želi, slobodno, jer bi ona to ionako činila. Ako pokušate zarobiti ljubav, shvatit ćete da držite samo sebe. (Leo Buscaglia)

Zaljubljeni uvek moraju imati profinjenost mudrih, prilagodljivost dece, osećajnost umetnika i razum filozofa. (Leo Buscaglia)

Oduvek je bilo da ljubav ne zna dubine svoje dok ne dođe čas rastanka. (Kahlil Gibran)

Ljubav je jedina igra koja se igra udvoje u kojoj oboje pobjeđuju. (Eva Gabor)

Ništa nije teško ako se voli. (Ciceron)

Ma koliko bila okorela nečija ćud, rastopit se na vatri ljubavi. Ako se pak ne promeni, to znači da vatra nije bila dovoljna jaka. (Mahatma Ghandi)

Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali ne umire uvek sa njom. (Arthur Schopenhauer)

Ne plači za onim što je završeno. Smej se zato što se dogodilo. (Gabriel Garciá Márquez)

Nikada se ne prestaj smejati, čak ni kada si tužan, jer nikada ne znaš kada će se neko zaljubiti u tvoj osmeh. (Gabriel Garciá Márquez)

Najgori način da ti neko nedostaje je da sediš pored njega i znaš da ga nikada nećeš imati. (Gabriel Garciá Márquez)

Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati. (Gabriel Garciá Márquez)

Ljubav je kao voda. Ako je nešto ne uzburka, ona postane bara. (Arturo Graf)

Jedino u snovima i u ljubavi nema nemogućeg. (Janus Arony)

U matematici ljubavi jedan plus jedan je beskonačno, a dva manje jedan nula. (Mignon McLaughlin)

Srce koje voli uvek je mlado. (Grčka izreka)

Ljubav je uteha u tuzi, tišina u buci, odmor u iscrpljenosti, nada u očaju. (Marion C. Garretty)

Ceni iznad svega onu ljubav koju primaš. Ona će ostati uz tebe još dugo nakon što sve tvoje zlato i dobro zdravlje nestanu. (Og Mandino)

Poljubac je slatka obmana koju je priroda smislila da bi prekinula govor kad reči postanu suvišne. (Ingrid Bergman)

Samo je jedna sreća u životu, voleti i biti voljen. (George Sand)

Želim najpre voleti i tek onda, usput i živeti. (Zelda Fitzgerald)

Ljubav gorke stvari čini slatkima; ona običan bakar pretvara u zlato. Ljubavlju se ono što je bezvredno pročišćuje; kroz ljubav bol isceljuje. Ljubav mrtve u život dovodi; ljubavlju kralj robom postaje. (Jalal Al-Din Rumi)

Ljubav ćete malokad pronaći u razmetljivi postupcima. Ona se najčešće razotkriva u tihoj reči ili nježnom osmijehu. (Stuart i Linda MacFarlane)

Ljubav je ono stanje u kojem je sreća one druge osobe ključna za našu vlastitu sreću. (Robert Heinlein)

Ljubav se obogaćuje svakom dobrom stvari koju delimo – i jača sa svakom tugom kojoj se suprotstavimo zajedno. (Pam Brown)

Ljubav je kad ostajete stisnuti pod kišobranom još dugo nakon što je kiša prestala. (Stuart i Linda MacFarlane)

Koliko više žrtvuješ svoje ja, toliko je jača i istinitija tvoja ljubav. (Talijanska poslovica)

Oni koji vole očekujući nešto zauzvrat, ustvari samo misle da vole. (Paulo Coelho)

Cvet na suncu cveta, a čovek u ljubavi postaje čovek. (Phil Bosmans)

Ljubav oslabljuje jake, a jača slabe; budale čini mudrima, a mudrace budalama; pali strasti, gasi razum; jednom riječju, preokreće sve naopako. (Marguerite de Valois)

Jedino ljubavi nikad ne dobijemo koliko želimo … ali i jedino što ne dajemo dovoljno je ljubav. (Henri Miller)

Prava ljubav lako prašta i zaboravlja. (Ivo Andrić)

Ljubav je vatra, da. Ali nikad ne znate hoće li vam zagrejati srce ili zapaliti kuću. (Joan Crawford)

Čovek se zaljubi gledajući ženu, a žena se najčešće zaljubi slušajući čoveka. (Ksenofont)

Nezrela ljubav kaže: Volim te jer te trebam. Zrela ljubav kaže: Trebam te jer te volim. (Erich Fromm)

Kad ljubav govori, razum šuti. (Baruch Spinoza)

Ako se bojiš usamljenosti, ne ženi se. (Čehov)

Ako smijem da dam savet muškoj polovini čovečanstva – a to je ujedno i ono najpametnije što se može reći o bračnim putovanjima: uvek povedite suprugu sa sobom. (Mikeš)

Kada se voli – ni odsutnost, ni vrijeme ne predstavljaju ništa. (Dickens)

Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda. (Shakespeare)

Laka slutnja kod ljubavnika – kobne sumnje u voljeno stvorenje. (Stendhal)

Laž obično ubija prijateljstvo, a istina ljubav. (Servantes) Ljubav daje krila, ali ih i potkresuje. (Cehov) Ljubav i kašalj ne mogu se sakriti. (Herbert)

Ljubav i rat potpuno su isto jer su lukavstvo i politika dozvoljeni i u jednom iu drugom slučaju. (Servantes)

Ljubav ima dvije pratilje: Dobrotu i Strpljivost. (Dante)

Privremeno ludilo koje se može izlečiti – brakom ili odstranjivanjem uzroka koji je pacijenta doveo u stanje bolesti. (Birs)

Propali brak je onaj u kome žena provodi u kuhinji isto onoliko vremena koliko je prije udaje provodila pred ogledalom. (Tuholski)

Prva ljubav je opasna samo kada je i posljednja. (Nušić)

Prvi uzdah ljubavi je posljednji uzdah mudrosti. (Lagerlöf)

Raditi i ljubiti, sve drugo nema smisla. (Danojlić)

Razmena mišljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi dijalog. (Borges)

Razum me nije ničemu naučio: sve što znam dalo mi je, otkrilo mi je srce. (Tolstoj)

Razvesti se samo zbog toga što ga više ne voliš isto je tako glupo kao i udati se za njega samo zato što ga voliš. (Gabor)

Samo se voli i mrzi bez razloga. (Renar)

Srce je bogatstvo koje se ne prodaje i ne kupuje, već se poklanja. (Bernard, S.)

Sretno oženjen je tek onaj čovek koji razumije svaku reč koju njegova žena nije rekla. (Hitchcock)

Što duže se ko opire, tim silnija je zatim želja za ljubavlju. (Balzak)

Svaka ljubav prolazi, a neslaganje ostaje zauvek. (Dostojevski)

Sve ukupno što čovek radi samo je priprema da se doživi ljubav. (Isidora Sekulić)

Ako žudite za ljubavlju, neka vam kao mamac posluži srce, a ne mozak. (Petefi)

Bez poštovanja nema ljubavi. (Kant)

Bojati se ljubavi znači bojati se života, a oni koji ga se boje već su tri puta mrtvi. (Russell)

Bolje je voleti i izgubiti, nego uopšte nikad ne voleti. (Bernard, S.)

Ljubav je poslastica čiji je sok sladak, ali je testo gorko. (Prever)

Ljubav je samo krik pobune protiv praznine života. (Bataj)

Ljubav je slepa, ali je u zemlji ljubavi i najtamnija noć obasjana suncem. (Saikaku)

Ljubav se hrani nadanjem. (Lao Će)

Ljubav je štapić za šetnju, prijateljstvo je batina za put. (Gete)

Ljubav je stvar osjećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost. (Kant)

Ljubav je život žene, a epizoda u životu muškarca. (Jean Paul)

Ljubav koja doziva ljubav često čuje tek vlastitu jeku. (Amiel – Lapeyre)

Ljubav mladića dolazi iz punog srca, a ljubav zrelog čoveka često je posljedica punog stomaka. (Rabelais)

Ljubav na usta ulazi. (Narodna poslovica)

Ljubav ne mudruje, a kad mudruje, više nije ljubav. (Byron)

Ljubav ne traje dugo, ako ukloniš svađe. (Latinska poslovica)

Ljubav nema godina. Ona se uvek rađa. (Paskal)

Ljubav se rađa iz vere, živi od nade, a umire od milostinje. (Montesquieu)

Ljubav! Ta riječ mi zvuči t:ko čudesno da mislim da, sve što izvire iz ljubavi mora i biti isto tako čudesno. (Dante)

Ljubav žene napisana je na vodi, vernost njena ucrtana je upesku! (Eaton)

Mudra žena na vreme nauči da se divi svome mužu. (Hilšer)

Na svijetu ne postoji ništa ljepše nego što je ljubav udate žene. Nažalost, oženjeni muškarci takvu ljubav nikad ne srecu. (Shaw)

Ne, ja tako vatreno ne ljubim, ljepota tvoja ne blista za mene, u tebi svoje prošle patnje ljubim i mlade svoje dane izgubljene. (Ljermontov)

Nekoga potpuno imati najbolje je, ako to nije moguće, tada je najbolje da ga potpuno izgubimo. (Tagore)

Nema stvorenja bez ljubavi, ni prave ljubavi bez ljubomore, ni ljubomore bez varanja, ni varanja bez razloga. (Mom)

Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav. (Tagore)

Nemoj se venčavati radi novca. Uvek možeš jeftinije da ga pozajmiš. (Gabor)

Nesretne brakove ne stvara nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva. (Carlisle)

Nije teško zaljubiti se. Teško je znati to reći. (Prever)

Nikada se zaljubljeno srce ne može naučiti radosti odmora, dokle god ga ljubav drži u svojim šakama. (Arapska izreka)

Njene su misli ptice, a sjena uspomene, još najdivnija senka oblaka koji bježe, evo ljubavne sjene između nje i mene, i teža od mog tijela ta sjena po njoj leže. (Petrović, R.)

Onaj koji može birati između pameti i ljepote, neka za damu izabere lijepu, a za suprugu pametnu ženu. (London)

Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono što je dobro ustrostruči se. (Andrić)

Postoje dva načina na koja je moguće voleti čoveka: moralno i fizički. (Markiz de Sad)

Desanka Maksimović-Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.

Neću im reći da li si mi samo

poznanik bio, ili prijatelj drag;

ni kakav je, ni da li je

u našim snovima i žudima

dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,

žeđi, umora, ni da li je ikada

ma koje od nas drugo volelo;

niti srce naše

da li nas je radi nas

ili radi drugih

kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad

oči naše često spajao

u sazvežđe žedno;

ni da li sam ja ili si ti bio rad

da tako bude –

ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život

ili od smrti strah

spajao naše ruke;

ni da li zvuke

smeha voleli smo više

od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,

šta je moglo, ni da li je moglo nešto,

da uplete i sjedini

duše naše kroz čitav vek;

ni da li je otrov ili lek

ovo što je došlo

onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se

zbog tebe pesma događa

u meni večito:

da li opija toplo

kao šume naše s proleća;

ili tiha i tužna

ćuti u meni rečito.

O, nikome neću reči

da li se radosna ili boleća

pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane

odemo ona i ja

tamo gde istom svetlošću sja

i zora i noć i dan;

tako gde su podjednako tople

i sreća i bol živa;

tamo gde je od istog večnog tkiva

i čovek i njegov san.


Poziv / The Invitation – Oriah Mountain Dreamer

Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot.
Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas
o tome
da ispunis ceznju svoga srca.
Mene ne zanima koliko godina imas.
Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog
ljubavi, zbog snova,
zbog avanture koja se zove biti ziv .
Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec.
Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li
su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio
i zatvorio
iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom,
sa bolim mojim ili svojim,
ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises.
Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu
mojom ili svojom ;
Mozes li se prepustiti divljem plesu i
dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne
upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni,
niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja.
Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena.
Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren
prema samom sebi ;
mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu.
Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja.
Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije
lepa svaki dan.
Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem
svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj
mesecini uzvikivati “To”!
Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas.
Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja,
Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu.
Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde.
Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom
i ne ustuknuti.
Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao.
Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra,
u trenucima kada se sve ostalo rusi.
Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista
volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

——————————————————————————-

It doesn’t interest me what you do for a living. I want to know what you ache for and if you dare to dream of meeting your heart’s longing. It doesn’t interest me how old you are. I want to know if you will risk looking like a fool for love, for your dream, for the adventure of being alive. It doesn’t interest me what planets are squaring your moon. I want to know if you have touched the centre of your own sorrow, if you have been opened by life’s betrayals or have become shrivelled and closed from fear of further pain.

I want to know if you can sit with pain, mine or your own, without moving to hide it, or fade it, or fix it. I want to know if you can be with joy, mine or your own; if you can dance with wildness and let the ecstasy fill you to the tips of your fingers and toes without cautioning us to be careful, be realistic, remember the limitations of being human.

It doesn’t interest me if the story you are telling me is true. I want to know if you can disappoint another to be true to yourself. If you can bear the accusation of betrayal and not betray your own soul. If you can be faithless and therefore trustworthy.

I want to know if you can see Beauty even when it is not pretty every day. And if you can source your own life from its presence.
I want to know if you can live with failure, yours and mine, and still stand at the edge of the lake and shout to the silver of the full moon, ‘Yes.’
It doesn’t interest me to know where you live or how much money you have.

I want to know if you can get up after the night of grief and despair, weary and bruised to the bone and do what needs to be done to feed the children.
It doesn’t interest me who you know or how you came to be here. I want to know if you will stand in the centre of the fire with me and not shrink back.
It doesn’t interest me where or what or with whom you have studied. I want to know what sustains you from the inside when all else falls away. I want to know if you can be alone with yourself and if you truly like the company you keep in the empty moments.

Previous Older Entries

Categories

%d bloggers like this: