Kristina Kovač – Život je ljut

Sad stvarno mislim da smo otišli daleko
I prosto ne znam kako vratićemo leto kući
Jer kada je kasno

Za neke stvari prosto nisi tako krojen
I sama kriva sam što život mi je bojen sivom
Umesto zlatnom

Potpuno sama kriva sam
U život sam te uvukla
Nikoga nisam pitala
I tako mi treba

I kako ću sada
Ja nisam tako mlada
Kako ispočetka
Da nađem svoj put
O čemu ću da sanjam
I kome da se vraćam
Da li znas da
Bez tvog osmeha i život je ljut

Sve naše godine sad ništa nam ne vrede
Oduvek mislila sam, čekaćemo sede nekad
Zajedno negde

Možda u kućici na moru koju sanjaš
Al’ u životu svaki san moraš da ganjaš dugo
I sa mnogo snage

A to je to što fali ti
Da mene malo nosiš ti
Sad će se čaša preliti
I tako mi treba

I kako ću sada
Ja nisam tako mlada
Kako ispočetka
Da nađem svoj put
O čemu ću da sanjam
I kome da se vraćam
Da li znas da
Bez tvog osmeha i život je ljut

Hajde još jednom nasmeši se….

 


 


Categories

%d bloggers like this: